Informacione Tehnologije - Srbija

Blokčejn tehnologija je budućnost za knjigovođe i revizore

Automatizacija, unapređenje protoka, razmena, optimizacija i zaštita informacija – samo su neke od oblasti u kojima blokčejn tehnologija pronalazi svoju primenu. U odnosu na broj stanovnika, Srbija je jedna od vodećih zemalja po broju kompanija, timova i pojedinaca koji razvijaju nove proizvode bazirane na blokčejn tehnologiji. Organizacija Startap džinom svrstala je Srbiju u top pet svetskih eko-sistema po broju perspektivnih blokčejn programera.

Blokčejn je baza podataka (digitalna knjiga zapisa) koja se koristi za skladištenje, verifikaciju i transakcije. Ona se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koji su međusobno digitalno povezani. Prilikom razmene nema regulatora u vidu banke ili neke druge institucije, osim mreže koja sadrži informacije o svim transakcijama koje su ikada izvršene. Tako je komunikacija na blokčejnu direktna, a za vezivanje blokova koristi se kriptografija, i to tako da je nemoguće promeniti sadržaj jednog bloka, a da se ne promeni sadržaj svih narednih blokova.

Miloš Praštalo, kriptoračunovođa, kaže da blokčejn menja sisteme i baze podataka širom sveta. Taj lanac blokova će prvu ozbiljnu primenu imati u svetu finansija, računovodstva, reviziji i poreskim sistemima na globalnom nivou. On smatra da će blokčejn promeniti njegovu profesiju, jer računovođa će imati neku drugu ulogu, najverovatnije ulogu „kontrolora”.

– Dvojno knjigovodstvo je viševekovni sistem u kome se svaka poslovna promena evidentira najmanje dva puta na dva konta. Zamislimo sada neko novo, nazovimo ga „trojno knjigovodstvo”, gde ćemo imati i treću kolonu (blokčejn) koji će putem „pametnih ugovora” kontrolisati unete podatke. Najvažnije od svega, ti podaci kasnije ne mogu retroaktivno da se menjaju, što na kraju dovodi do nemogućnosti nezakonitog nameštanja finansijskih izveštaja – objašnjava Praštalo.

Vladimir Veličković, finansijski savetnik, slaže se da su blokčejn i sledeća generacija interneta veb-3 kao tehnologije donele preko potrebnu evoluciju u mnogim aspektima ljudskog života u pogledu plaćanja, brzine transakcija i načina poslovanja. Srbija je navodi jedna od prvih zemalja koja je donela Zakon o digitalnoj imovini i imamo veliki broj programera koji rade u blokčejn tehnologiji. Mada dodaje da preduzeća još stidljivo prihvataju nove biznis modele.

– Razlog za to je sumnja da blokčejn tehnologija nešto znači osim da je zaslužna za kreiranje kriptovaluta koje su sad u padu. Zatim, nerazumevanje kako i šta može da se postigne uz podršku ove nove tehnologije. Takođe, njena primena u poslu zavisi i od toga koliko su nosioci posla inventivni da dosadašnje poslovanje podignu na veći nivo. Primera radi, preko blokčejna moguće je doći do novih izvora finansiranja i tokenizacije. U marketinško-komercijalnom smislu takođe NFT (digitalna imovina koja obezbeđuje prenos raznih prava na proizvode i usluge) omogućava da se izgradi vernija zajednica potrošača, da se unaprede postojeći proizvodi i usluge, čak i kreiraju razne nove mogućnosti. Ali i u formalno-pravnom smislu, blokčejn kroz „pametne ugovore” može da pojednostavi i automatizuje izvršenje mnogih prava i obaveza, pa čak i u javnim ustanovama – naglašava Veličković.

Blokčejn može biti korišćen za svaki aspekt koji zahteva transakcije i njihovo beleženje na siguran način. To može biti čuvanje državnih zapisa kao što su venčani listovi, poslovne registracije, zdravstveni dokumenti. Potom, praćenje celokupnog kretanja sve vrste robe, počev od proizvođača, preko distributera, pa do kupca, Potom, verifikovanje i praćenje vlasništva nad pravima intelektualne svojine. Estonija je prva zemlja Evropske unije koja na ovaj način čuva zapise o pravima intelektualne svojine. Kao šampioni u primeni blokčejn tehnologije izdvajaju se Japan, Kina, Liban, Švajcarska, Južna Afrika, Velika Britanija, Singapur, Bahami, Sjedinjene Američke Države i Estonija. Uz to, očekuje se da svetska potrošnja blokčejna tehnoloških rešenja poraste od 4,5 milijardi dolara u 2020. do 19 milijardi dolara u 2024.